Naučnici su sproveli jedan eksperiment sa majmunima o tome kako se prenose navike i strahovi.
Najpre su u kavez u kojem su u sredini bile merdevine koje vode do banana ubacili 4 majumana. Čim su majmuni videli banane odmah su krenuli ka njima. Međutim, u svrhu eksperimenta, naučnici su napravili sistem koji se aktivirao čim bi neko stao na merdevine. Čim je prvi majmun kročio aktivirao se sistem i sve majmune zalio hladnom vodom. Tako je bilo kada god je neko od njih krenuo ka bananama.
Posle nekoliko pokušaja i dobijanja hladnog tuša, kada god bi jedan majmun krenuo ka bananam ostali bi ga napali. Kada su to naučnici primetili isključili su sistem. Sada su banane bile dostupne bez ikakve prepreke postavljene od onih koji su izvan kaveza, ali su bile nedostupne zbog onih unutar kaveza.
Naučnici su onda prešli na sledeću fazu eksperimenta i iz kaveza izvadili jednog od majmuna koji je doživeo hladan tuš, a uveli novog. Novajlija je odmah krenuo ka bananama, ali su ga ostali odmah napali. Pokušavao je tako nekoliko puta i onda je prestao.
Sada su iz kaveza izvadili drugog majmuna koji je doživeo hladan tuš i uveli drugog novajliju. Normalno, on je odmah krenuo ka bananama, ali su ga istog trenutka napala dva majmuna koja su doživela hladan tuš i njegov prethodnik koji nije doživeo hladan tuš. Pokušao je još nekoliko puta, ali je svaki put napadnut i na kraju je odustao.
Naučnici su po istom principu zamenili i trećeg i četvrtog majmuna tako da su na kraju u kavezu bila četiri majmuna koja nikada nisu doživeli hladan tuš, ali se nisu usuđivali da krenu ka bananama. Sistem je davno isključen, nema hladnog tuša, banane su dostupne, ali niko ne ide po njih. Ako bi uveli novog majmuna, ostali bi ga napali istog trenutka kada bi krenuo ka merdevinama.
Kada bi imali moć govora i da ih neko pita zašto napadaju onog ko krene po banane verovatno bi odgovorili da su svi tako oduvek radili. Niko od njih ne bi znao pravi razlog.
Ovo je jako poučna priča i puno toga može iz nje da se nauči. Ako napravimo neku analogiju, shvatili bi da u životu radimo mnoge stvari zato što smo tako naučili od roditelja, prijatelja, učitelja, nastavnika i drugih ljudi koji su imali uticaj na nas. Puno toga je danas potpuno beskorisno i kontraproduktivno. To što su naše bake i deke doživele hladan tuš, prenele su našim roditeljima, a oni nama. Hladnog tuša odavno nema, a mi se ne usuđujemo da krenemo ka našim ciljevima (bananama). Plašimo se nečega što ne postoji i iz najbolje namere zaustavljamo nama drage ljude da krenu putem ostvarenja svojih snova.
Danas se svet toliko brzo menja, da čak i ono što smo pre desetak godina doživeli ili naučili može biti prepreka ka onome što želimo, a kamo li ono što su naučili oni koji su nas učili. Danas ima banana više nego što ih je ikada bilo, ali je puno onih koji se ne usuđuju da ka njima krenu.
Nemojte dozvoliti da vas vaši i tuđi strahovi i navike zaustave na putu ostvarenja svojih snova. Niko vam neće reći da je “sistem” isključen, ali ako budete uporni i svakodnevno radili na ostvarenju onoga što u životu želite u jednom trenutku ćete shvatiti da ne postoji sistem koji vas može zaustaviti.
